Shlog

Pozdrav svim blogerima koji citaju ovo. Nisam hteo da pozdravim one koje ne citaju jer u svakom slucaju nece da se naljute jer nisu ni procitali da ih nisam pozdravio. A da oni sto nisu procitali nakon nekog vremena procitaju, opet se ne bi naljutili jer bi bili u onoj grupi sto su procitali, a njih sam pozdravio. Tih sto serem.

Uh, verujte mi najteze je da se pocne. Prvo sto sedim ovde 3 sata i buljim u ovaj ekran da bi smislio o cemu da pisem, a svakim sekundom je sve gore. Tolko sam zaglupio da neznam zasto sam seo za racunar. Srecom, izlete neka rec i iz moje tastature. I to ajde da pricam o necemu nego serem. Ja neznam kako jos niste iskljucili ovaj prozor. Uh ovaj racunar. U isto vreme mi je i mrzak i drag. Mrzak mi je jer mi je oduzeo jedan dobar deo zivota i sto umesto da koristim sive celije sve mi je na racnaru. Sve je lako i dostupno sto moze da bude i dobro i lose. Nekada sam provodio citave dane, od jutra do veceri, dok mi na kraju ne bude muka od ne radjenja nicega. Jednostavno iscrpim sve pozitivne strane racunara i kao najgori zavisnik nastavim da sedim i izlazim i ulazim iz foldera u folder, a pritom ne radeci nista. Ili tipa posecivanja foruma na svakih 3 minuta ne bi li video da li je postavljen neki novi post. Uh kakvih muka sam isto doziveo sa ovim racunarom. Srecom dodje i taj dan te odoh na studije i ne ponesoh racunar. Verujte mi da se nikad bolje nisam ocecao. Kao da su mi odstranili neki veliki teret sa ledja. Ali moram nekad da dodjem kuci, i kao i svaki zavisnik potreba da sednem za racunar nikad veca. A kad sednem ponovo nista. Sta cu ja tu. I iz te dosade proizadje i ovaj moj glupi blog koji ce nadam se da skrene paznju nekima poput mene ili manje zavisnim da se vrate normalnom zivotu i da izdju, nek prosetaju ili pak sednu u park, lepse ce da se osecaju. Eh. Bem ti i Gejtsa i ko ga rodi. Mada jos nisam poceo da pisem o dobrim stranam kompijutera. Do daljnjeg... C - ya!  or  Whrite -ya!